Tehnologija je danas svuda. U telefonu koji proveravamo čim otvorimo oči. U algoritmima koji biraju šta ćemo gledati. I upravo zato pitanje više nije da li tehnologija utiče na nas. Pitanje je: da li mi kontrolišemo tehnologiju ili ona polako počinje da kontroliše nas?
Poslednjih par godina posebno se govori o AI alatima poput ChatGPT-a. Za neke mlade oni predstavljaju veliku pomoć u učenju i razvijanju ideja. Za druge su izvor straha: da će poslovi nestati ili da će tehnologija zameniti ljude brže nego što društvo može da se prilagodi.
OECD upozorava da će AI značajno promeniti tržište rada, ne nužno tako što će potpuno ukinuti poslove, već tako što će u velikoj meri promeniti veštine koje će biti potrebne mladima u budućnosti.
Mladima danas informacije dolaze sa TikToka, YouTube-a, Instagrama i Reddita. Ali isto tako, internet je postao prostor u kome se veoma brzo šire dezinformacije, govor mržnje i manipulativni sadržaji.
Podaci iz KOMS-ovog Alternativnog izveštaja 2025 pokazuju da se čak 76,7% mladih primarno informiše putem društvenih mreža. Istovremeno, 72% mladih navodi da se često susreće sa lažnim vestima, dok 71,9% ispitanika ne prepoznaje AI-generisani sadržaj.
Zato pitanje nije kako da mlade potpuno udaljimo od tehnologije, već kako da razvijamo medijsku i digitalnu pismenost. Da mladi znaju da provere informaciju pre nego što je podele. Da umeju da koriste AI kao alat, a ne kao zamenu za sopstveno mišljenje.
Da li ćemo koristiti tehnologiju da proširimo prostor za znanje, dijalog i povezivanje, ili ćemo dozvoliti da nas pretvori u generacije koje više gledaju u ekran nego jedne u druge?