Nekada nas je nasilje šokiralo. Danas ga sve češće samo registrujemo i nastavljamo dalje.
Scrollujemo kroz snimke tuča, pretnji, targetiranja, govora mržnje i ponižavanja kao da su deo svakodnevice. U komentarima tražimo „ko je prvi počeo“. U školama, na internetu i na ulici agresija postaje način komunikacije. A mladi odrastaju u atmosferi u kojoj se granica između konflikta i nasilja sve više briše.
Kada govorimo o nasilju, često zamišljamo samo fizički obračun. Ali nasilje nije samo udarac. Nasilje je i konstantno ponižavanje. Osećaj straha. Targetiranje na internetu. Curenje privatnih podataka. Govor mržnje. Pretnje zbog drugačijeg mišljenja. Pritisak da ćutiš kako ne bi postao meta.
UNICEF upozorava da digitalno nasilje među mladima više nije izolovan problem interneta, već deo svakodnevnog iskustva mladih ljudi, sa ozbiljnim posledicama po mentalno zdravlje, samopouzdanje i osećaj sigurnosti. Savet Evrope dodatno ukazuje da se online govor mržnje i nasilje veoma lako prelivaju u offline prostor, posebno u društvima sa visokom polarizacijom i slabim poverenjem u institucije.
Upravo na to ukazuje i KOMS-ov „Bezbednosni kompas“, koji pokazuje da mladi među najvećim pretnjama po svoju bezbednost vide političku polarizaciju, govor mržnje, kršenje građanskih prava i nasilje u digitalnom prostoru.
To govori mnogo o društvu u kom živimo. Jer ako mladi kao najveću pretnju ne vide samo „opasnost na ulici“, već atmosferu u kojoj stalno moraju da budu oprezni, onda problem nije izolovan incident. Problem je klima.
Posebno zabrinjava što istraživanja pokazuju i rast tolerancije prema nasilju među mladima. Istraživanja pokazuju da čak 44% mladih smatra da nasilje može biti opravdano u određenim situacijama. Posebno je zabrinjavajuće što mladi nasilje najčešće opravdavaju kada „država ili policija ne rade svoj posao“.
Zato razgovor o nasilju ne može da bude samo razgovor o bezbednosti. To je razgovor o tome kakvo društvo gradimo. Društvo u kome se ljudi nadvikuju, ili društvo u kome se slušaju. Društvo u kome je agresija dominantan model ponašanja, ili društvo u kome neslaganje ne znači neprijateljstvo.